11 razloga zašto je veoma isplativo da naučite nemački

  • October 16, 2018

Po statistici iz 2015. godine u Nemačkoj živi 21% stranaca, odnosno nešto više 17,1 miliona građana. To znači da se svaka peta osoba u Nemačkoj doselila ili da je potomak doseljenika. Ipak većina stranaca uopšte ne priča nemački ili veoma loše ovladava istim. Neretko ćete naići na ljude koji žive duže od 10 godina u Nemačkoj, a da nisu u stanju da sami ispune neki formular. Ljudi navode različite razloge, opravdanja i izgovore. Učenjem jezika investirate u sebe, a u ovom tekstu izdvajamo 11 razloga zbog kojih je ta investicija isplativa.

1. Bolja integracija u društvo

Bez znanja jezika osuđeni ste da komunicirate samo sa ljudima koji govore vaš maternji jezik ili neki drugi jezik koji govorite. To znači da ste osuđeni da se krećete samo u određenim krugovima i paralelnim društvima unutar nemačkog društva. Bez znanja nemačkog veoma je teško sklopiti prijateljstva sa Nemcima ili nekim drugim strancima u Nemačkoj jer se ne možete sporazumeti. Ne možete čak ni da razmenite reč sa običnim prolaznicima, da postavite neko pitanje ili da odgovorite na isto. Znanjem nemačkog prestaćete da se osećate kao da se odsečeni od svakodnevnog života, moći ćete da komunicirate sa svakim i da upoznate divne ljude i sklopite još bolja prijateljstva sa ljudima van krugova iz kojih potičete.

2. Samostalno delovanje

Sa znanjem jezika niste osuđeni na tuđu pomoć kod svake sitnice. Možete samostalno da se informišete o dešavanjima u Vašoj okolini, možete da popunite obrasce i formulare bez da vučete za rukav bilo koga kad treba nešto da završite.

3. Više opcija za posao

Ako dobro ovladavate jezikom imate više mogućnosti da nađete novi posao. Niste osuđeni na trenutni posao i možete lakše da pređete na drugi ukoliko ste trenutnim nezadovoljni. Znanje jezika je za mnoge poslove jedan od glavnih uslova.

4. Manje će vas potcenjivati

Koliko god to bilo pogrešno i nelogično, Nemci kada pričaju po prvi put sa ljudima koji kubure sa jezikom, nesvesno ih smatraju manje inteligentnim i time potcenjuju njihova ostala znanja, veštine i dostignuća. Ukoliko dobro pričate jezik stranci će vas manje osuđivati na osnovu jezika u svakodnevnom životu i zvučaćete verodostojnije.

5. Nećete biti naporni vašim sagovornicima

Kada komunicirate sa nekim ko konstantno pravi greške koje paraju uši, taj sagovornik postaje naporan za slušanje. U početku i povremeno to može biti u redu i simpatično, ali ako svakodnevno morate da komunicirate sa nekim ko non-stop pravi greške teške za uho i ne trudi se da se poboljša, vremenom takve ljude počnu da izbegavaju. Nisu samo Nemci ti koji počnu sa izbegavanjem, već i drugi stranci. Isto tako, u drugim državama ljudi nesvesno izbegavaju one koji veoma loše stoje sa jezikom jer je naporno slušati ih i komunicirati sa njima.

6. Svuda u svetu gde ima para, ima i Nemaca

Ako rešite da se preselite bilo gde drugde, sa znanjem nemačkog jezika imate više mogućnosti da nađete posao. Gotovo da nema države gde Nemci nemaju neku firmu. Znanjem jezika imate ogromnu prednost jer možete da komunicirate sa njima na njihovom maternjem. Takođe, imate veći prostor da napredujete i budete koordinator ili menadžer jer ćete biti onaj zaposleni koji će da komunicira.

7. Pristup informacijama i novim znanjima

Znanjem jezika otvara se prostor ka novim znanjima i informacijama. Možete čitati vesti i knjige kojih ima samo na nemačkom. Na internetu ima puno znanja i informacija na engleskom i nemačkom, a nova znanja na nemačkom se svakodnevno stvaraju. Na primer, tri najzastupljenija jezika na Vikipediji su engleski, švedski i nemački. Znanjem jezika otvarate sebi vrata ka novom svetu koji na maternjem jeziku ili još ne postoji ili ga nema na internetu.

Jezik nećete naučiti preko noći, ali ako imate strpljenja i svakodnevno radite vremenom ćete puno napredovati. Shodno tome, cilj je put na kojem svakodnevno učite jezik.

Top 10 jezika budućnosti

  • October 12, 2018

Svedoci smo važnosti učenja stranih jezika, kao i mesta koji oni zauzimaju u poslovnom svetu. Ne samo što nas obogaćuju i kulturno uzdižu, već i našu komunikaciju produbljuju u više smerova. Stručnjaci tvrde da se kao jedan od najvažnijih faktora za ustanovljavanje vodećih svetskih jezika, uzimaju razvijenost ekonomske, političke, ali brojne socio-ekonomske i biološke promene date zemlje. Pa, prema toj logici, zemlje poput Rusije, Indije, Nemačke, Francuske itd. će povećati trend učenja ovih jezika.

U nastavku vam predstavljamo 10 jezika budućnosti.

10. Bengalski jezik

U ovom trenutku, bengalski je na 4. mestu (5. ili 6. prema nekim drugim izvorima) u smislu veličine populacije, a ljudi iz više od 15 zemalja govore bengalski. Pokrenuta je inicijativa da bengalski jezik postane zvanični jezik UN. To ni ne čudi, jer je jedan od najvažnijih jezika, i govori ga preko 230 miliona ljudi. Govorno područje je Indija. Nacionalni je i službeni jezik Narodne Republike Bangladeš, po čemu je poznat i kao Bangla.

9. Hindski jezik (hindi)

Hindi je indo-arijevski jezik, sa oko 545 miliona govornika, od kojih 425 miliona ima ovaj jezik kao maternji. Govori se u većem delu severne i centralne Indije zajedno sa drugim jezicima, među kojima je bengalski. Hindi je rasprostranjen, pa je tako prisutan i u Južnoj Africi, Fidži, Gvajani, na Mauricijusu, Nepalu. Hindi je prvi put počeo da se koristi u pisanoj formi tokom 4. veka nove ere. Jedna zanimljivost: prva štampana knjiga na Hindi je objavljena 1796. godine.

8. Portugalski jezik

Portugalski je romanski jezik, koji govori oko 220 miliona ljudi, uglavnom u Portugalu i Brazilu, i takođe u Angoli, Mozambiku, Gvineji Bisao, Istočnom Timoru… Postoje i zajednice onih koji pričaju portugalski u Indiji i Maleziji. Zanimljivost: Najraniji zapisi na izrazito portugalskom jeziku se pojavljuju u upravnim dokumentima koji potiču iz 9. veka naše ere. Kralj Denis je 1290. naredio da portugalski, onda nazivan “prostačkim jezikom”, bude poznat kao portugalski i da se zvanično koristi.

7. Japanski jezik

Japanski spada u jedne od najznačajnih jezika sa preko 126 miliona onih koji ga koriste. Od toga ogromna većina, oko 124 miliona, živi u Japanu i na ostrvu Okinava. Više od dva miliona ljudi ga govori u SAD-a, Kanadi i Australiji, oblastima u kojima su Japanci emigrirali ili su se preselili privremeno u poslovne svrhe. On se koristi tečno i u Kini, Koreji i drugim delovima Azije. Mnogi od njih su naučili japanski tokom vojnih operacija u Japanu pre i posle Drugog svetskog rata. Tamo je bio veliki talas interesovanja za proučavanje japanskog kao drugog jezika, tokom proteklih 30 godina. Svakako, Japan predstavlja jedan od simbola svetske ekonomske moći, pa su veliki izgledi da japanski jezik postaje bitno popularniji.

6. Ruski jezik

Ruski je istočno-slovenski jezik koji se pretežno govori u Rusiji, ali i u mnogim drugim zemljama. Priča ga oko 260 miliona ljudi, od kojih 150 miliona kao maternji. Ruski je službeni jezik u Belorusiji, Kazahstanu i Kirgistanu, ali i velikom broju drugih država, tertorija i međunarodnih zajednica, uključujući Tadžikistan, Moldaviju, Gruziju. On je isto tako priznat kao manjinski jezik u Rumuniji, Finskoj, Norveškoj, Jermeniji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Uzbekistanu.” Dakle, njegovo govorno područje je široko rasprostranjeno.

5. Nemački jezik

Nemački jezik se pretežno govori u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Italiji. Takođe, poznat je kao manjinski jezik u Češkoj, Danskoj, Mađarskoj, Ukrajini, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Srbiji i u mnogim drugim zemljama. Postoje značajne zajednice nemačkog govornog područja u SAD-u, Kanadi, Brazilu, Argentini, Meksiku, Australiji, na Novom Zelandu.. Nemački priča oko 90 miliona stanovnika kao maternji, ali tu je i preko 80 miliona onih koji ga upotrebljavaju kao drugi jezik.

S obzirom na to da Nemačka ima razvijenu privredu i ekonomiju, ali i dobre političke odnose sa drugim velikim silama, stručnjaci prognoziraju priliv stranih turista upravo zbog takvih mogućnosti koje pruža. Poznato je da se sve veći broj naših lekara odlučuje za život i rad u Nemačkoj, isključivo zbog boljeg životnog standarda. Lekari su samo jedan od mnogobrojnih primera, ali neizbežno, moramo reći da se poveća broj onih koji se odlučuju za učenje ovog jezika.

4. Francuski jezik

Francuski jezik se trenutno nalazi na šestom mestu među svetskim jezicima, ali zbog turizma, kao jedne od važne karakteristike Francuske, ali i kako mnogi kažu, lepote ovog jezika, sasvim je izvesno da će ga do 2050. godine upotrebljavati čak 750 miliona ljudi, što je otprilike za oko 200 miliona više nego što je to slučaj danas.. Svakako, još brojniji su razlozi za povećanje broja ljudi koji znaju francuski, a među njima još možemo izdvojiti životni standard, kao i geografski položaj same Francuske.

3. Kineski jezik

Iako se kineski jezik čak 3 puta više priča nego engleski, to ga i dalje ne dovodi u poziciju da bude popularniji. Studije pokazuju da glavni razlog ‘leži’ u tome što se retko koristi u nauci, a i teško se čita i piše. Međutim, “u poslednjih nekoliko godina sve je veći broj ljudi koji počinju da uče kineski jezik, a čak je i kod nas sve veći broj zainteresovanih za ovaj jezik, među kojima se nalaze u najvećem broju studenti. Iako je učenje kineskog jezika veliki izazov, kinesko tržište je sve veće, pa je isplativo ulaganje novca i vremena u učenje ovog jezika.”[9]

2. Engleski jezik

“Dobro je poznata važnost engleskog jezika za savremeni način života. U svetu je svakako najrasprostranjeniji jezik i donekle se već podrazumeva, jer je gotovo neophodan prilikom svakodnevnih aktivnosti, ukoliko one uključuju upotrebu računara ili pretragu interneta. Osim toga, često se podrazumeva i prilikom zapošljavanja.

1. Španski jezik

Danas, španski jezik, možemo slobodno reći zauzima 1. mesto po želji onih koji žele da ga nauče. Takvu ulogu prethodno je imao engleski. Kako se ekonomija razvija, a samim tim i novčani tokovi, dolazi do stanja u kojoj je sve veći broj oni koji žele da znaju španski. Nalazi se na vrhu najprevođenijih jezika, a sve to ide u prilog njegove ogromne popularnosti.

Kako sam učila jezike: 10 saveta osobe koja govori 16 jezika

  • October 9, 2018

Kato Lomb, iako po obrazovanju hemičar, bila je jedan od prvih simultanih prevodilaca na svetu. Tečno je prevodila sa 8 jezika, mada je znala i služila se sa 16, uprkos tome što u njeno vreme nije bilo audio diskova, Skajpa, kao ni škola za učenje stranih jezika.

Ovo će biti zanimljivo svima koji uče neki strani jezik.

1. Morate svaki dan da se bavite jezikom. Isto je kao sa teretanom, ako želite jake mišiće, nema ništa bez redovnog vežbanja. Svakog dana izdvojite po 10-15 minuta za čitanje ili učenje novih rečenica.

2. Ako prebrzo gubite interes prema učenju jezika, nađite sopstveni sistem. Na primer, učite neko vreme pa onda slušate muziku ili krenete u šetnju.

3. Kontekst čini sve. Nemojte učiti odvojene reči, uvek ih pamtite u kontekstu. Na primer ako ste zapamtili izraz „strong wind“, jedna reč će uvek automatski podsećati na drugu.

4. Jako je korisno da pišete unapred spremne rečenice, a posle da ih maksimalno koristite u dijalozima.

5. Prevodite u mislima SVE što vidite – reklame, pesme, nazive novinskih članaka. Nije teško, a korisno je.

6. Učenje napamet je jako korisno, ali morate biti sigurni da učite 100% ispravne rečenice. Ako niste sigurni, konsultujte se sa profesorom.

7. Sve spremne za dijalog rečenice pišite i pamtite u prvom licu. Na primer, „I am only pulling your leg“ (Samo te zadirkujem).

8. Ni jedan strani jezik ne možete naučiti u izolaciji, slušajući profesora i pišući vežbe. Gledajte filmove, čitajte knjige i novine, družite se sa stranim prijateljima na internetu. Kato Lomb je i sama počela da uči ruski jezik uz Gogoljeve „Mrtve duše“ i jednog zaista velokog rečnika.

9. Nemojte se plašiti greški, ali se plašite neispravljenih greški. Uvek sve proveravajte.

10. Budite sigurni da ćete uprkos svemu naučiti jezik.

Kada je 86-godišnja Kato Lomb srela svojeg prijatelja Stiva, koji je tada imao 54 godine, srdačno ga je pozdravila: „Stive, koliko si mlad! Koliko još jezika možeš da naučiš!“.

Zašto je bitno učiti strane jezike?

Razvićete kreativnost

Maternjim jezikom se najčešće služimo prirodno i bez mnogo razmišljanja. Međutim, upotreba drugog jezika zahteva trud koji stimuliše tečnost, razradu, originalnost i fleksibilnost ili dosetljivost, što su četiri skale koje se mere u standardizovanim testovima kreativnosti.

Poboljšaćete svoje komunikacione veštine

Svesna upotreba jezika je u ovom slučaju ključna. Drugim rečima, dok retko razmišljamo o gramatičkim konstrukcijama u maternjem jeziku, to nije i slučaj sa upotrebom stranog. U pokušaju da pričamo ili pišemo na drugom jeziku, mi počinjemo da obraćamo pažnju na red reči u rečenici, glagolsko vreme i pojedinačne delove govora. Ovakav svestan pristup pomaže nam da “prečistimo” pisanje i govor, što dovodi do jasnije komunikacije.

Izoštrićete um

Učenje drugog jezika ojačava izvršni kontrolni centar vašeg mozga – delić koji pomaže upravljanje kognitivnim procesima. Pošto upotreba stranog jezika nalaže jak režim vežbe za ovaj centar, ona ga prirodno čini jačim i efikasnijim. Bilingvizam pomaže jačanju ovog centra čak i u poznim godinama. Naime, neke od studija sa ljudima širom sveta koji boluju od demencije, utvrđuju da se kod pacijenata koji govore dva ili više jezika Alchajmerova bolest javlja u proseku četiri godine kasnije od ostalih. Dakle, godine ne treba da vas spreče već motivišu.

Postaćete bolji slušaoci

Neka od nedavnih istraživanja i studija pokazuju da bilingvalni pojedinci imaju bolju sposobnost da razaznaju ton i njegovo značenje u glasu govornika. Dakle, vi koji govorite dva jezika bolje interpretirate namere i potrebe prijatelja, poslodavca, profesora, zaposlenih itd. Složićete se da je ovo jedna vrlo vredna veština u mnogim situacijama.

Pametnije ćete odlučivati

Još jednom, ispitivanja pokazuju da su ljudi koji razmišljaju na stranom jeziku skloni dubljem analitičkom razmišljanju kada odgovaraju na pitanje u odnosu na one koji se služe isključivo maternjim. Pretpostavlja se da je to zato što na maternjem jeziku često razmišljamo emotivno, instiktivno i uzimamo stvari zdravo za gotovo. Ali, u stranom jeziku je to malo drugačije jer iz opreza i predostrožnosti uključujemo centar za logiku, što može da dovede do boljih odluka.

ZABAVNO UČENJE ENGLESKOG JEZIKA

  • September 3, 2018

Prvo i najvažnije – manja je mogućnost da ćete nešto postići ako se bojite. Engleski je zabavan, i trebali biste učenje takođe učiniti takvim. Igrajte se s rečima, i iskoristite svoje slobodno vreme za vežbanje.

Kada vežbate pričati engleski, prenaglašavajte izgovor i ne suzdržavajte se. Naravno, dobar izgovor je izrazito važan i treba ga izvežbati, ali ako od toga napravite svojevrsnu zabavu, bit će vam lakše. Kada se rešite pritiska, engleski će vam postati kao materinji jezik.

Takođe je važno da iskoristite svoje znanje kada pričate sa svojim prijateljima. Pronađite nekoga ko ima iste ciljeve kao vi ( želi poboljšati izgovor, dobiti povratnu informaciju od sugovornika) i izvorne govornike.

Pitate se gde ćete pronaći izvorne govornike? Iznenadili biste se koliko ljudi je spremno pomoći. Pridružite se grupama na internetu, sprijateljite se s njima i tako ćete pronaći nekoga ko će vas usmeravati i reći vam gde grešite. Putem tih grupa vi možete pomoći njima da nauče vaš jezik, i tako se naći u ulozi učitelja i prenositelja znanja.

Ako ste proveli godine učeći engleski, tada ste verojatno upoznati s osjećajem kada počnete razmišljati na engleskom. Svaki put kada razmišljate o nečemu na vašem materinjem jeziku, razmislite o tome ponovno samo na engleskom.  I tada to kažite na glas. Slušajte sebe kada to izgovarate. Snimite i poslušajte ponovno. 

Sve što je u vašem okruženju možete iskoristiti kao alat za vježbanje. Kada u kuhinji pripremate hranu,opišite taj proces na engleskom, na glas. Imenujte sve što vidite i radite, sporo i jasno. Nakon toga ćete videti koliko će vam novih reči doći na pamet kada ste opušteni i niste uopšte pod pritiskom kao što ste na nastavi ili na predavanju.

Ubrzo ćete moći komunicirati s ljudima s više samopouzdanja i sigurnosti u glasu.

Kada gledate film, postavite engleske ‘titlove’ (pokušajte pronaći što kvalitetnije) i fokusirajte se na ono što pričaju u filmu. Slušajte i pratite tekst. Tako ćete naučiti nove izraze i koncentrisati se na izgovor pojedinih reči.

Ukoliko želite poboljšati vaš izgovor, nemojte se fokusirati na gramatiku. Opširno učenje gramatike će vas usporiti i zbuniti. Takođe nemojte razmišljati o gramatičkim pravilima dok sastavljate rečenicu, nego ih pokušajte izgovarati što prirodnije. Naravno da je gramatika važna, ali ako se nađete u situaciji kada ćete brzo morati odgovoriti na neko pitanje nećete možda imati vremena razmisliti o gramatici.

Kada deca počinju učiti engleski jezik, ne počinju s gramatikom pa ne postoji razlog zašto biste morali i vi. Nađite si metodu koja vam odgovara, učinite učenje zabavnim i u svemu prepoznajte priliku da usavršite i poboljšate svoj govor.